Nezakonit otkaz: šta zaposleni treba da uradi u prvih 60 dana
Dobili ste otkaz? Saznajte koji je rok za tužbu, koju dokumentaciju treba sačuvati i kako se proverava zakonitost odluke.
Otkaz nije zakonit samo zato što je uručen na papiru. Poslodavac mora imati zakonski razlog, sprovesti propisani postupak i obrazložiti odluku tako da zaposleni može da razume šta mu se konkretno stavlja na teret. Ako jedan od tih elemenata nedostaje, postoji prostor za osporavanje otkaza.
Prvo proverite razlog, zatim postupak
Zakon o radu razlikuje više osnova za prestanak radnog odnosa: rezultate rada i potrebna znanja, povredu radne obaveze, nepoštovanje radne discipline, tehnološki višak i druge zakonom određene razloge. Nije dovoljno da rešenje samo ponovi zakonsku formulaciju. Činjenice, vreme, način i dokazi moraju biti dovoljno određeni.
Kod otkaza zbog povrede radne obaveze ili discipline, zaposlenom se po pravilu prethodno dostavlja pisano upozorenje i ostavlja mogućnost da se izjasni. Važno je sačuvati upozorenje, odgovor, elektronsku prepisku, rasporede rada, ocene učinka i imena svedoka. Sudski spor se često dobija ili gubi na dokumentaciji nastaloj pre samog otkaza.
Rok od 60 dana ne treba čekati
Član 195. Zakona o radu predviđa rok od 60 dana od dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava, za pokretanje spora pred nadležnim sudom. To je kratak rok. Pregovori sa poslodavcem, obraćanje inspekciji ili nada da će odluka biti povučena ne treba da dovedu do njegovog propuštanja.
U zavisnosti od slučaja, tužbom se može tražiti poništaj rešenja, vraćanje na rad i naknada izgubljene zarade, odnosno druga naknada koju zakon dopušta. Ishod zavisi od razloga otkaza, postupka, dokaza i zahteva koji je postavljen.
Tehnološki višak nije samo promena naziva radnog mesta
Kada poslodavac tvrdi da je prestala potreba za određenim poslom, važno je proveriti šta se zaista dogodilo posle otkaza. Ako iste poslove ubrzo obavlja novo lice ili su samo prepakovani pod drugim nazivom, to može biti relevantno. Kod većeg broja zaposlenih mogu biti važni program rešavanja viška, kriterijumi i način njihove primene.
Šta uraditi odmah nakon prijema rešenja
- Zabeležite tačan datum prijema i sačuvajte kovertu ili dokaz dostave.
- Ne potpisujte sporazumni prestanak bez razumevanja posledica.
- Sačuvajte ugovor, anekse, pravilnike, upozorenja, platne liste i prepisku.
- Napišite hronologiju događaja dok su činjenice sveže.
- Što ranije zatražite pravnu procenu zbog roka od 60 dana.
Česte greške
Usmeni otkaz, odbijanje prijema pošte ili brisanje poslovne prepiske obično ne rešavaju problem. Ni potpis prijema ne znači automatski saglasnost sa sadržajem rešenja. Bitno je razlikovati potvrdu da je dokument primljen od izjave da zaposleni prihvata prestanak radnog odnosa.
Najčešća pitanja
Da li mogu dobiti otkaz dok sam na bolovanju?
Samo korišćenje bolovanja nije opravdan razlog za otkaz, ali bolovanje ne sprečava prestanak radnog odnosa po drugom zakonitom osnovu. Posebno treba razlikovati zloupotrebu bolovanja od uredno dokumentovane privremene sprečenosti za rad.
Da li moram potpisati rešenje?
Potpis kojim potvrđujete prijem po pravilu nije isto što i saglasnost sa otkazom. Ako odbijete prijem, poslodavac može koristiti drugi zakonom predviđen način dostave, pa odbijanje najčešće ne zaustavlja rokove.
Može li inspekcija rada vratiti zaposlenog na posao?
Inspekcija ima značajna nadzorna ovlašćenja, ali konačnu odluku o poništaju otkaza i zahtevima zaposlenog tipično donosi sud. Zato obraćanje inspekciji ne treba mešati sa blagovremenim pokretanjem spora.
Tekst je informativan i ne predstavlja pravni savet za konkretan slučaj.